Промоција часописа „Наша прошлост“ 22 одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 21. фебруара 2025. године. Нови број часописа садржи укупно осам радова из области археологије, историје, историје уметности и архивистике, три приказа књига и In memoriam Драгану Пешићу, истакнутом уметнику и дугогодишњем техничком уреднику часописа. Радове су представили Гордана Гаврић, др Ана Костић Ђекић и др Милош Тимотијевић. О часопису у целини говорила је уредница др Татјана Михаиловић.
На изложби „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије“ представљено је одабрано посуђе од племенитих и обојених метала из збирки Одељења за средњи век Народног музеја Србије које пружа обиље информација о обичајима везаним за обедовање, историјским приликама и стилским токовима заступљеним на српским просторима у широком временском распону од седам векова. Посетиоцима се пружа прилика да прошире знања о уметничком и занатском обликовању предмета практичне употребе у српским земљама средњег века.
Монографија Ксеније Ђерковић „Смак”, бави се историјом и утицајем једне од најзначајнијих рок група на просторима бивше Југославије. Група „Смак”, основана 1971. године, оставила је дубок траг на рок сцени, а њена музика, спој прогресивног и хард рока, остала је у срцима многих генерација. Монографија истражује њихову каријеру, албуме, значајне тренутке чланова групе, али и културни контекст у ком су деловали. Поред историјског прегледа, монографија укључује и личне приче, интервјуе, као и анализу музичког наслеђа групе „Смак”.
Попис становништва, непокретности и прихода из 1863. године један је од првих покушаја модерног прикупљања демографских података у Кнежевини Србији и једини је скоро комплетно сачуван попис из XIX века. Као такав он представља неисцрпан извор информација од значаја за проучавање привредне и друштвене историје. Настао у доба владавине кнеза Михаила Обреновића, владара посвећеног реформама и модернизацији државе, овај попис је део ширег настојања да се успостави систематично управљање државом и обезбеде тачни статистички подаци о становништву, што је било кључно за фискале и војне потребе.
Народни музеј Краљево и Историјски архив Краљево, који издају зборник радова „Наша прошлост“, позивају Вас да својим радовима допринесете реализацији броја 24. Рок за предају радова је 15. мај 2025. године.
После Косовске битке 1389. године, Српска православна црква је дала овом догађају новозаветни значај кроз канонизацију кнеза Лазара и повезивање са светосавском традицијом. Српски народ се у најтежим тренуцима своје историје ослањао на овај завет, било да се ради о османској власти, аустро-угарским притисцима или страдањима у ратовима током 20. века. Он такође функционише као морални и културни путоказ за очување српског идентитета у нашем времену.
такође функционише као морални и културни путоказ за очување српског идентитета у нашем времену.
Дарко Гучанин, директор Народног музеја Краљево, у свом осврту на годину која је за нама, представља најважније успехе установе: изложбе, издавачку делатност, научне скупове, истраживања у земљи и регину, развој Званичне интернет презентације као и бројне друге програме сумирајући годину иза нас.
Изложба „Ксенија Дивјак – Између реалности и мита“ отворена је у Галерији Народног музеја Краљево, у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 19 сати, поводом сто година рођења уметнице. Окосницу изложбе, чији су аутори Сузана Новчић и Љубиша Симовић, музејски саветници...
Књигу др Косте Николића представио је др Небојша Јовановић, уредник у издавачкој кући „Лагуна“, на њеној првој промоцији у Србији, у Народном музеју Краљево. Цар Душан, као симбол великог победника из прошлости, вековима је надахњивао на борбу против Турака и обнову српске државе, која је у његовом царству гледала свој узор.
Никола Милошевски, кустос Музеја жртава геноцида у Београду, у свом предавању „Козара 1942“ истакао је да је за време велике немачко-хрватске офанзиве од 10. до 15. јула 1942. године на Козару, по проценама, страдало преко 40 хиљада Срба, од којих је чак око 12 хиљада деце, старости до петнаест година. О овој болној теми је посвећен и филм „Две Бранкове Козаре“ у продукцији Музеја жртава геноцида и режији Ивице Видановића.