Програм „Приче из заробљеништва“ приказао је најразличитије судбине војних и цивилних заробљеника из Другог светског рата. Поред занимљивих предавања о системима концетрационих логора и приликама у краљевачком подручју након окупације, скуп је омогућио увид у тешку судбину обичних људи у заробљеништву. Породичне приче потомака, емоције, породичне фотографије и документи оживели су трагичне, али и инспиративне приче о преживљавању.
Изложба Гордане Каљаловић Одановић „Имагинарна библиотека“, приређена у Народном музеју Краљево, представља скулпторски дијалог са књигом као симболом културе, знања и памћења. Уметница кроз инсталације, објекте и интервенције на књигама спаја визуелно и вербално, материјал и идеју, истражујући односе текста, форме и простора. Њени радови откривају слојеве личних и колективних сећања, историје и уметничког трагања, у сталном дијалогу између литературе и скулптуре.
Наташа Церовић, виши кустос Народног музеја Србије и једна од ауторки изложбе, публици је на инспиративан и стручан начин представила богату поставку металних посуда које сведоче о култури обедовања, утицајима истока и запада, као и о свакодневном животу у различитим епохама.
Редовна пролећна седница Скупштине Националног комитета ICOM-а Србија одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у суботу, 22. марта 2025. године. Седницу је отворила председница националног комитета др Татјана Михаиловић. Поред усвајања документа, представљени су сепарат броја 20 часописа Националног комитета ICOM-а Србије, изнета искуства са прошлогодишње конференције ICOM SEE у Кикинди и основана је нова радна група за управљање музејима – INTERCOM, која ће деловати у оквиру Националног комитета ICOM-а Србије.
Стручни скуп „Музеји на интернету” одржан је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак , 21. марта 2025. године у оквиру Редовне пролећне седнице Скупштине Националног комитета ICOM-a Србије. Музеји на интернету играју кључну улогу у савременој музеологији и комуникацији са публиком. Дигиталне технологије су омогућиле музејима да прошире своју видљивост, омогуће приступ својим збиркама и пруже интерактивно искуство посетиоцима, без обзира на њихову физичку локацију. Kроз занимљива излагања и динамичне дискусије, учесници су разменили искуства и представили најбоље праксе у дигиталној презентацији музеја.
Документарно-играни филм „Крст са Косова“ у продукцији Музеја жртава геноцида прати судбину српског народа на Косову и Метохији кроз историју, са посебним нагласком на страдања током Другог светског рата. Кроз документарне сегменте и игране реконструкције, приказују се сведочења и историјски извори који осветљавају прогон Срба, уништавање културне и верске баштине, као и трагичне догађаје који су обележили овај простор. Поред филма Никола Милошевски, кустос Музеја жртава геноцида, одржао је предавање ,,Злочини над Србима и Јеврејима на простору Косова и Метохије током Другог светског рата“.
Промоција часописа „Наша прошлост“ 22 одржана је у Галерији Народног музеја Краљево, у петак, 21. фебруара 2025. године. Нови број часописа садржи укупно осам радова из области археологије, историје, историје уметности и архивистике, три приказа књига и In memoriam Драгану Пешићу, истакнутом уметнику и дугогодишњем техничком уреднику часописа. Радове су представили Гордана Гаврић, др Ана Костић Ђекић и др Милош Тимотијевић. О часопису у целини говорила је уредница др Татјана Михаиловић.
На изложби „Између трпезе и софре. Металне посуде од XIII до XIX века у збиркама Народног музеја Србије“ представљено је одабрано посуђе од племенитих и обојених метала из збирки Одељења за средњи век Народног музеја Србије које пружа обиље информација о обичајима везаним за обедовање, историјским приликама и стилским токовима заступљеним на српским просторима у широком временском распону од седам векова. Посетиоцима се пружа прилика да прошире знања о уметничком и занатском обликовању предмета практичне употребе у српским земљама средњег века.
Монографија Ксеније Ђерковић „Смак”, бави се историјом и утицајем једне од најзначајнијих рок група на просторима бивше Југославије. Група „Смак”, основана 1971. године, оставила је дубок траг на рок сцени, а њена музика, спој прогресивног и хард рока, остала је у срцима многих генерација. Монографија истражује њихову каријеру, албуме, значајне тренутке чланова групе, али и културни контекст у ком су деловали. Поред историјског прегледа, монографија укључује и личне приче, интервјуе, као и анализу музичког наслеђа групе „Смак”.
Попис становништва, непокретности и прихода из 1863. године један је од првих покушаја модерног прикупљања демографских података у Кнежевини Србији и једини је скоро комплетно сачуван попис из XIX века. Као такав он представља неисцрпан извор информација од значаја за проучавање привредне и друштвене историје. Настао у доба владавине кнеза Михаила Обреновића, владара посвећеног реформама и модернизацији државе, овај попис је део ширег настојања да се успостави систематично управљање државом и обезбеде тачни статистички подаци о становништву, што је било кључно за фискале и војне потребе.