Занимљивости

Представници НАТО пакта започели су, почев од 24. марта 1999. године, акцију под кодним именом „Савезничка снага“ (Allied force), која је у Републици Србији названа „Милосрдни анђео“. Акција је подразумевала ваздушну кампању бомбардовања циљева у СР Југославији. Државе чланице НАТО пакта деловале су без одобрења Савета безбедности Организације Уједињених нација (ОУН). При бомбардовању су коришћена оружја забрањена међународним конвенцијама, попут касетних бомби и муниције са осиромашеним уранијумом.

Кнез Милан Обреновић и Наталија Петровна Кешко венчали су се 5/17. октобра 1875. године у Саборној цркви у Београду, а кум је био руски цар. Венчање је пратило лоше знамење. Леп и сунчан дан је нагло покварио и претила је олуја. По обављеном венчању, млади брачни пар је сео у свадбену кочију, али упрегнути коњи нису желели да се помере. Када су, најзад, то урадили, пропели су се и умало претурили кочију са младенцима. Киша и мрак су покрили Београд, а кнез и кнегиња су били видно узнемирени.

Кнежевина Србија је постала Краљевина Србија 6. марта 1882. године по новом, односно 22. фебруара по старом календару. Овај важан датум у обележен је, по сведочанству Слободана Јовановића, плотунима са београдске тврђаве. Цела варош је била окићена заставама, коло се играло насред Теразија, а млади краљ је частио народне посланике у двору. По проглашењу краљевине Милан М. Обреновић IV примао je честитке и депутације из читаве земље.

Година 2022. је година главног јубилеја, када обележавамо 140 година од како је Србија проглашена краљевином, и када је наш град добио своје садашње име, Краљево. Стога, током читаве године, говорићемо о животу и владавини кнеза, а каснијег краља, Милана М. Обреновић IV, актера ових историјских догађаја.

Празник Сретења Господњег 15. фебруар обележава се као Дан државности Србије у спомен на збор у селу Орашцу код Тополе на Сретење 1804. године којим је почео Први српски устанак и као Дан уставности у знак сећања на доношење првог Устава Књажевства Србије – Сретењског Устава

Година 2022. је година главног јубилеја, када обележавамо 140 година од како је Србија проглашена краљевином, и када је наш град добио своје садашње име, Краљево. Стога, током читаве године, говорићемо о животу и владавини кнеза, а каснијег краља, Милана М. Обреновић IV, актера ових историјских догађаја.

Србија у XIX и првој половини XX века имала три велике уметнице: Kатарину Ивановић, Надежду Петровић и Милену Павловић Barilli, истакла је ауторка Лидија Мереник у тексту под називом „Milena Pavlović Barilli: The Portrait of a Lady. У званични историјско – уметнички поредак српске уметности смештена је тек постхумно, захваљујући иницијативи и легату њене мајке Данице Павловић, те разумевањем и делањем Миодрага Б. Протића и Момчила Стевановића.

Данас се навршава пуних 80 година од стрељања грађана Краљева, талаца у Лагеру, које је извршила регуларна војска Вермахта, од 15. до 20. октобра 1941. године, у масовној одмазди – злочину против човечности. На осамдесету годишњицу злочина у Краљеву, у име сваког стрељаног, подсећамо на октобарске догађаје 1941. године.     

Данас обележавамо 139 година имена града Краљева. Након проглашења за краља, 6. марта 1882. Милан Обреновић предузима обилазак Србије током којег долази и у Карановац. Том приликом је услишио молбу Карановчана и 19. априла одобрио указом промену имена града у Краљево.

Ове године обележавамо 80 година од почетка Другог светског рата, који је на територији Краљевине Југославије започео тзв. априлским ратом, од 6. априла 1941. када је немачка авијација бомбардовала Београд до 17. априла када је потписана капитулација Југославије.