На данашњи дан, 16. августа 1893. године, у Хрватској Костајници, рођен је Јарослав Кратина, сликар, кописта и рестауратор, човек који је у многоме допринео проучавању и очувању српског средњовековног фреско-сликарства, као и његовој слави и афирмацији у свету. Дело „Камена с рамена“ Јарослава Кратине које Народни музеј Краљево чува, припада зрелом сликарском периоду овог уметника.
На данашњи дан, 14. августа 1973. године, преминуо је Иван Радовић, сликар „војвођанског реализма” чији је разнолик опус представљао огледало уметности времена у коме је стварао. Реч је о уметнику који је покрио велики број тема, поигравајући се различитим стиловима, остајући привржен визурама Бачког села, његове свакодневице и на изглед идиличног живот равничара.
На данашњи дан, 12. јула 2023. године, Српска православна црква прославља Свету Преподобну Мајку Ангелину, супругу српског деспота Стефана Бранковића, ктиторку манастира Крушедола, чији је култ од 16. века снажно присутан, пре свега, у Срему. Једна од ретких цркви посвећених овој светитељки, која је саграђена јужно од Саве, налази се у селу Закути код Краљева, у гружанском крају. Црква Свете Ангелине у Закути, подигнута 1858. године, задужбина је Томе Вучића Перишића, једне од најзначајнијих политичких и јавних личности XIX века у Србији.
На данашњи дан, 21. јулa 2023. године, Српска православна црква слави Светог великомученика Прокопија, који је страдао у време цара Диоклецијана, у IV веку. Рудари у Србији у средњем веку, сматрали су га својим заштитником. Отуда се на Копаонику очувао обичај до данашњих дана, да се мештани околних села у близини старих рудника, окупљају код крста Св. Прокопија на Црквини на Небеским столицама на овај дан. Археолошка ископавања су показала да на 1800 m надморске висине постоји сакрално седиште са ранохришћанском базиликом.
На данашњи дан, 12. јуна 2023. године, навршава се стогодишњица од рођења Миодрага Миће Поповића. Упамћен пре свега као сликар, али и филмски редитељ, сценариста, теоретичар и истраживач уметности, Миодраг Мића Поповић оставиће неизбрисив траг у уметности двадесетог века својом бескомпромисном борбом за слободу мисли и ликовног израза. Његова потрага која започиње поетским интимизмом и грађанским реализмом, преко експресионизма и енформела, и приспеће у сликарство призора, сведочи о посебној даровитости и умећу једног вишестраног уметника.
На данашњи дан, 29. априла 2023. године, обележавамо Међународни дан игре. Тим поводом доносимо причу о нашем суграђанину
Петру Стојићу, рођеном 1890, у породици механџије Ристе Стојића у Краљеву. У Београду је отворио школу плеса на Теразијама и покренуо оснивање Удружење учитеља игара. Постигао је завидну међународну каријеру и добио низ одликовања најпрестижнијих европских удружења и асоцијација.
На данашњи дан , 11. фебруара 1953. године, у Београду, преминуо је Урош Предић, најизразитији представник академског реализма у Срба. Попут Предићевих савременика, љубитељи уметности га данас подједнако поштују и после 70 година од његове смрти.
Последње године живота краља Милана обележило је неколико догађаја који су и допринели његовом крају. Најпре је реч о ивањданском атентату 1899, као покушају убиства самог краља Милана. Већ наредне, 1900, женидба краља Александра дворском дамом његове мајке Драгом Машин, допринела је руинирању његовог здравља. Настанио се у Бечу и у јануару 1901. године тешко је оболео. Већ 10. фебруара, сам и далеко од својих краљ Милан се упокојио, без последњег опроштаја од сина.
Као дан ослобођења Краљева од немачке окупације обележавамо 29. новембар. Након 42 дана опсаде, здружене јединице НОВЈ-а и Црвене Армије ослободиле су Краљево у ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године. Краљево је играло важну стратешку улогу у операцији повлачења немачке војске из Грчке, како због свог положаја на тој важној рути тако и као значајно железничко чвориште. Подигнут је мостобран око града у дужини од око 35 km, а бројне немачке јединице сконцентрисале су у граду између 20 000 и 30 000 војника. Војска ослободилаца била је два до три пута малобројнија.
Повратком краља Милана у Србију 21. јануара 1894. године усложили су се унутрашњи политички односи. Завера везана за краљевачког индустријалца Михаила Чебинаца, као и државни удар младог Александра Обреновића изведен 21. маја, којим је укинут Устав из 1888. године и враћен онај из 1869. године, део су ове нестабилности. Председник владе постаје знаменити војни лекар политичар и дипломата Владан Ђорђевић, а бивши краљ Милан командант активне војске. Делатношћу бившег краља ударени су темељи славних српских победа у Балканским ратовима и Првом светском рату.