Занимљивости

На данашњи дан, 11. новембра 1918. године потписано је примирје савезника са Немачком царевином у железничком вагону француског маршала Фердинанда Фоша у граду Компијену. Капитулацијом Немачке царевине завршен је Први светски или Велики рат, који је донео, до тада, незапамћена разарања и људске жртве. Овај значајни дан у Србији се обележава као државни празник. Наш град, Краљево се налазио под окупацијом непријатељских трупа од новембра 1915. године, па до 22. октобра 1918. године, када је око 19 часова, прегазивши Ибар, ушла српска војска.

На данашњи дан, 3. новембра 2010. године у 1 сат и 56 минута по локалном времену, Краљево је погодио снажан земљотрес магнитуде 5,3 – 5,4 степени по Рихтеровој скали. Епицентар земљотреса је био 10 km североисточно од Краљева, у селу Сирча, дуж 8 km дугог раседа, у долини реке Груже, у чачанско-краљевачком басену. Хипоцентар земљотреса налазио на око 13 km дубине. Земљотрес се осетио широм Србије, у суседној Бугарској, Румунији, Босни и Херцеговини, а у светским размерама сматра се потресом умереног интензитета.

Живот краља Милана након абдикације, подсећа више на узбудљиви роман, него на политичку историју. Креће се од љубавне везе са Артемизом, женом његовог секретара Милана Христића, у коју је укључено рођење њеног сина Ђорђа у Цариграду, где се склонила, преко живота краља у Паризу праћених коцком и огромним дуговима, до проблема и сукоба са краљицом Наталијом и њеним повратком у Београд. Али државни удар који се спровео млади Александар Обреновић, донеће и политички обрт за самог краља Милана.

На данашњи дан, 7. октобра 2022. године, обележавамо Краљевдан, Дан града Краљева, када Српска православна црква прославља Св. Симона, односно светог краља Стефана Прововенчаног, ктитора Манастира Жиче.

Сликари из Цариграда, који су између 1369–1421. године емигрирали у Кандију (Ираклион), одиграли су значајну улогу у настанку критског сликарства, доневши иконографске и стилске трендове византијске престонице. Нови стил који су на Крит донели цариградски уметници и утицај западне уметности коју је подстицало млетачко присуство на острву, као и појава богате и образоване буржоазије која је подржавала уметност, утицали су на појаву великих сликара и особеног стила у иконопису познатог под називом критска сликарска школа или итало-критска школа.

Краља Милана, суоченог са изазовима и компликацијама, често је заокупљала мисао о оставци. Очекујући велики сукоб и рат две царевине на Балкану, суочен са негодовањем из Санкт Петерсбурга, а неубеђен у безусловну подршку званичног Беча, српски краљ није веровао да ће моћи дуго да истрајава на свом положају. Пораз у рату са Бугарском представљао је нови ударац, а развод са краљицом Наталијом након скандала у Визбадену, донео је осећање срамоте и понижења. Околности су водиле неминовно абдикацији у корист малолетног престолонаследника Александра.

Иако су прве године брака краља Милана и краљице Наталије биле изузетно срећне, протоком времена ситуација се мењала. Складни односи су нарушени бројним неверствима српског владара, драматичном разликом у карактерима супружника и, најзад, испливале су на површину супротности у политичким погледима.

Напредњачка влада, у жељи да наоружа српску војску модерним пушкама, наредила је да се од народне војске покупи старо оружје. Радикали су на ову меру гледали као на припрему државног удара и као на увод у укидање Устава. Ситуација је на крају довела до Тимочке буне, коју је стајаћа војска угушила у новембру 1883. године. Њене последице су: коначан крај постојања народне војске, регуларне трупе постају ослонац власти краља Милана и радикална странка постаје класична буржоаска странка. Две године касније краљ Милан улази у рат са Бугарском.

Период између Берлинског конгреса и Тимочке буне у историји Кнежевине Србије обележен је потпуним заокретом кнеза Милана ка Аустроугарској као главној сили ослонца његове политике у чијем центру је Тајна конвенција, коју је потписао у Београду 28. јуна 1881. године са српске стране Чедомиљ Мијатовић, министар спољних послова, повереник и пријатељ кнежев, а са аустроугарске стране посланик у Београду, барон Херберт. Друга важна појава су политичке странке и почетак њихове политичке борбе.

Други рат Отоманске империје и Србије, који је однео, погинулих 708, рањених 2999, несталих 159 и умрлих у болници 1534 показао је велику издржљивост српске војске, унапређивање њене спремности, те помак способности командног кадра. Велике војне успехе пратили су само делимични дипломатски успеси. Али Берлински конгрес је променио стање ствари на Балкану. Уместо Отоманске империје и балканских држава главну реч су почеле водити две Велике силе Русија и Аустро-Угарске са својим окупацијама, протекторатима и сферама интереса.